Izložbu "Španski majstori", čini trideset grafičkih radova različitih grafičkih tehnika, trojice svetskih slikara: Pablo Pikaso, Huan Miro i Salvador Dali.
Sve grafike su iz privatnih kolekcija.
Izložba „Španski majstori“ predstavlja grafiku kao medij kojim najznačajniji umetnici savremenog doba proširuju granice sopstvenog likovnog senzibiliteta.
Grafika je umnoženi trag, pismo ili slika, crtež, utisnuti lik čija je moć višestrukost. U savremenom umreženom i umnoženom svetu grafika zadržava svoj cilj: slobodan umetnički izraz i istraživanje potencijala i estetskih mogućnosti grafičkih tehnika.
Suve igle Pabla Pikasa naglašavaju eleganciju i izražajnost njegove linije, njenu prostornost i snagu kojom vlada grafičkim listom. Pikasova grafika „Dora Mar“ nosi masivnost litografskog postupka na onaj način, kako je i sam lik neoklasično „težak“ i voluminozan. Koloritnost i duhovitost njegovih grafika, potencira i takvu osobenost litografije.
Na svoj metafizički način, i Dali upotrebljava litografiju u iznenađujućim i nesputanim predstavama , poput „Četiri godišnja doba“. U grafikama iz ciklusa „Božanstvena komedija“ drvorez je za Dalija najprimereniji rod grafike.
Svoje fantazmagorične oblike, apstraktne a ipak, potekle iz prirode, Huan Miro beleži snagom litografske boje. Miro se sa smeškom upućuje i u slojevitu igru akvatinte, drvoreza i suve igle završavajući igru kolažiranjem – ugrađivanjem delića stvarnosti u imaginarnost svojih grafika.
Trojica umetnika, predstavnika različitih umetničkih pravaca dvadesetog veka, odabrali su slične rodove grafike, naime duboku i ravnu štampu shodno svojim estetskim stavovima. Čak i tu njihov senzibilitet ima istu frekvenciju iako je sadržaj pojedinačan, jedinstven.
Ma kako različiti, ovi umetnici su povezani atmosferom i mentalitetom tla sa kog su potekli, savremenim likovnim izrazom i grafikom – umnoženim tragom i osećanjem.
Pablo Pikaso (Malaga, 25. oktobar 1881 – Mužin, 8. april 1973.) je bio svestrani španski umetnik, jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka. Obeležio je vreme u kojem je živeo i stvarao, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u umetnosti, kao jedan od najvećih slikara svih vremena.
Jedina stvar koje se bojao, bila je smrt i zato je i u poznijem periodu svog života radio energijom mladića. Jedan je od začetnika likovnog pravca pod nazivom kubizam i sugestivni ekspresionizam, a statistika kazuje da je Pablo Pikaso umetnik čija dela su do sada najviše puta bivala ukradena – čak 1147.
Ginisova knjiga rekorda, zabeležila je 100.000 grafika, 300 skulptura, 13.500 slika i čak 34.000 ilustracija. Ove impozantne brojke govore o neverovatnoj inspiraciji, talentu i volji za stvaranjem koju je ovaj čovek posedovao.
Njegovo puno ime glasi: Pablo Dijego Hoze Francisko de Paula Huan Nepomuseno Marija de los Remedijos Siprijano de la Santisima Trinidad Martir Patrisio Kilto Ruiz i Pikaso). Njegovo dugačko ime sadrži imena nekih svetaca i njegovih rođaka.
Svoju prvu sliku naslikao je sa samo 9 godina, a prvu izložbu imao je sa 13 godina. Podrška porodice, a pogotovo oca umetnika, nije izostala, već je upravo na njoj izgradio temelje svoje nedostižne karijere. Interesantno je dopuniti, da mu je prva reč upravo bila – olovka.
Jednom prilikom izjavio je, da mu je majka kao detetu rekla sledeće: „Ako budeš bio vojnik, postaćeš general. A ako odlučiš da budeš sveštenik, postaćeš Papa“. Kao komentar na majčine reči dodao je: „Umesto toga, odlučio sam da budem slikar, a postao Pikaso“.
Huan Miro ( 20.april 1893. u Barseloni - 25. decembar 1983. Palma, Majorka) je bio katalonski i španski slikar, čije delo karakterišu apstraktne nadrealističke forme lirskog karaktera. Kao interdisciplinarni stvaralac, Miro je takođe autor značajnog broja murala, keramika, skulptura, tapiserija i grafika.
Za razliku od Pikasa, nije imao podršku roditelja u težnji da postane slikar. Sam njegov život, nije bio tako uzbudljiv kao Pikasov. Šesto je bio usamljen i potpuno posvećen svom slikarstvu.
Da bi se što dublje proniklo u krajnje jedinstven svet ovog slikara, možda vredi citirati samog Miroa.
„Kako moj rad sve više odmiče, forme za mene postaju realne. Drugim rečima, umesto da nateram sebe da nešto slikam, počinjem da slikam, i dok radim,platno se samo oblikuje ili mi sugeriše preko četkice. Kako se moj rad nastavlja, vidim kako nejasne forme polako postaju silueta žene ili na primer, ptice u letu“.
Salvador Dali (11. maj 1904 — 23. januar 1989, Figueras) je jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka, a često ga nazivaju i velikim majstorom nadrealizma. Njegova umetnička dela pokazala su da je on jedan od najkreativnijih slikara svog vremena.
Karijera Salvadora Dalija trajala je više od šest decenija i za to vreme postao je jedna od najuticajinijih ličnosti moderne umetnosti. Nasleđe koje je ostavio nakon smrti (1989) ne obuhvata samo najpoznatije nadrealističke slike, već i skulpturu, fotografiju, film i mnoga druga umetnička dela. Salvador Dali bio je ekscentrik i majstor samoprimocije od ranog detinjstva. Voleo je da pomera granice u profesionalnom i ličnom životu.
Najranija Dalijeva slika nastala je kada je imao samo šest godina i nosi naziv „Pejzaž Figueresa”.
Od malih nogu bio je buntovnik, a o tome svedoči činjenica da su ga dva puta izbacili iz umetničke škole. Talenat mladog Dalija podstican je u startu, na čemu je posebno insistirala njegova majka koja je preminula kada je on imao samo šesnaest godina.